Топчидерски парк
Заштићено подручје „Топчидерски парк“ се састоји из два дела: Парковски уређени простор и Парк шума. Парковски уређени простор се истиче својим посебним природним, културно-историјским и естетским вредностима. Данашњи изглед простора формирао се током више векова. Обухвата 4 дела:
У првом делу парка између Булевара Патријарха Павла и Топчидерске улице налази се Конак кнеза Милоша, као и значајни споменици културе: Обелиск, Жетелица, спомен-биста др Арчибалду Рајсу. У овом делу Парка (простор око Конака кнеза Милоша) доминира стабло јаворолисног платана које је једно од најлепших примерака платана на Балкану. Поред њега у овом делу парка се могу срести вредни примерци дендрофлоре: клен, платан, јасен, јавор, храст, лужњак, топола, липа. Ту се могу видети и примерци смрче, црног и белог бора који се налазе око споменика др.Арчибалду Рајсу.
У другом делу Парка, између Булевара војводе Мишића и Булевара војводе Путника, налази се Стаклара, две фонтане-Мали и Велики водоскок и Милошева чесма. Тај простор је обогаћен примерцима платана, врба, тинка, јавора и другим врстама листопадних и четинарских врста.
Трећим делом Парка, део од Топчидерске улице до дела Булевара војводе Мишића, доминира језерце са мостићем и декорацијом у окружењу. Од лишћарских врста заступљени су платан, дивљи кестен, јавор, јасен, липа, жалосна врба, а од четинарских поред смрче, истиче се групација од осам стабала мочварних чемпреса, таксодијума.
Четврти парковски део, са десне стране Топчидерске реке који је саставни део шумске основе, садржи два водена огледала иза ресторана „Милошев конак“. На овом простору се налази група стабала платана, букве и јове са мањим бројем стабала јасена, црне тополе, јавора, глога, храста лужњака, липе и већи број жбунастих врста, а од четинарских врста најзаступљенији су бор и смрча.
Парк шума „Топчидер“ је формирана после Другог светског рата у периоду од 1951-1960.године када је извршено пошумљавање на Савском венцу у склопу акције пошумљавања око целог Београда, а у циљу формирања заштитних и излетничких шума. Настале парк шуме делимично се наслањају на парк шуму Кошутњак, припадају газдинској јединици „Топчидерске парк шуме“ и представљају саставни део зелених коридора у систему градског зеленила Београда. Парк је јединствена пејзажно архитектонска просторна композиција у којој се негује велики број биљних врста различитих особина хармонично повезаних у складу са станишним условима. Својим јединственим природним и културним вредностима чини упечатљиво предеони елемент просторно културно-историјске целине Топчидер.
Слив Топчидерске реке и Топчидерска река дали су главни печат пределу. Захваљујући њој, и са леве и са десне стране, од Цареве ћуприје до насеља Кнежевац, формирано је језгро Топчидера као споменичка целина изузетног историјског значаја. Споменик природе Топчидерски парк ставља се под заштиту због природних, културно-историјских и предеоних вредности простора, аутентичности и очуваности створене природне структуре и очуваног пејзажно-архитектонског концепта парковског и шумског комплекса унутар високо урбанизованог екосистема који има велику биолошку вредност.
