Споменик Стефану Немањи

Споменик Стефану Немањи 

Споменик Стефану Немањи се налази на Савском тргу у Београду, на почетку Немањине улице, испред некадашње зграде Главне железничке станице (нове зграде Историјског музеја Србије), а дело је руског скулптора Александра Јулијановича Рукавишњикова, члана Руске академије уметности.

Посвећено је великом жупану Стефану Немањи, родоначелнику српске средњовековне династије Немањића.

Откривен је на Савиндан, 27.јануара 2021. године уз присуство политичког руководства Републике Србије, Српске и (делом) Црне Горе.

На изради споменика, уз Рукавишњикова било је ангажовано још око 120 људи.

Постављање првих делова постамента је почело 15.августа 2020.године,

Дана 13.новембра 2020.године, постављени су последњи делови статуе, те се читава композиција могла видети у свом потпуном облику. Наредне недеље је поставјена скела ради извођења полирања и патинирања.

Откривање споменика је обављено за Савиндан, 27. јануара 2021. године уз присуство политичког руководства Републике Србије и Српске, уз присуство бројних грађана.

У децембру 2021.у Србији је штампана поштанска марка посвећена овом споменику.

Споменик представља владарску фигуру Стефана Немање у племићкој одори. У десној руци се налази мач, а у левој руци је Хиландарска повеља (1198/1199). Иако је на првом приказу идејног решење споменика било предвиђено да велики жупан држи крст (дупли или руски крст), касније је одлучено да то буде мач.

Одлучено је да споменик представља Стефана Немању као великог жупана и државника, за шта је прикладнији симбол мач, а не као монаха или Светог Симеона Мироточивог, за шта би свакако био прикладнији крст.

Заједно са постаментом, споменик је тежак 80 тона и висок 23,5 метра. На тај начин, представља највиши споменик на територији Србије.

Постамент

Постамент је сачињен од више елемената. У основи, то је напукли византијски шлем, као симбол Немањине борбе за независност од Ромејског царства, из кога израња владарско жезло, симбол владарске моћи. Рукавишњиков наводи да је за модел жезла користио жезло Светог Саве (једини предмет за који се поуздано зна да је био у Савиним рукама), првог српског архиепископа и Немањиног најмлађег сина, које је сачувано и налази се у ризници манастира Милешева и повремено излаже у Историјском музеју Србије, будући да такав предмет који би припадао Стефану Немањи није сачуван, али постоје основи за веровање да је и сам поседовао слично жезло.

На постаменту се налазе рељефи из Немањиног живота и српске историје за време његове владавине, На предњој страни постамента, одмах испод споменичке фигуре, налази се Студенички крст, један од препознатљивих симбола из Немањине задужбине манастира Студеница. Са спољне стране постамента, приказани су манастир Студеница и манастир Хиландар, две најзначајније задужбине Стефана Немање. Остали рељефи су урађени по угледу на српске фреске, а један од њих је лоза Немањића, по угледу на фреску манастира Високи Дечани у Метохији.